Velika Britanija izlaskom iz EU do sada izgubila više od 200 milijardi funti
Najnovije ekonomske analize otkrivaju da je stvarni trošak Brexita mnogo veći nego što se godinama pretpostavljalo. Naime, britanska ekonomija danas je slabija za do 8% BDP-a, investicije su usporile, a produktivnost oslabila, javlja Bloomberg UK.
Prema istraživanju Nacionalnog biroa za ekonomska istraživanja (NBER), koje potpisuju Nicholas Bloom, Philip Bunn i Paul Mizen, ranija zvanična procjena pada BDP-a od 4% bila je potcijenjena i do 50%. To implicira gubitak veći od 200 milijardi funti u odnosu na scenarij u kojem Velika Britanija ostaje u EU. Sličan zaključak iznosi i John Springford iz Centra za evropsku reformu, koji navodi da bi rast britanskog BDP-a bez Brexita bio bliži američkom nego francuskom ili njemačkom.
„Prognoze su bile veoma tačne. Samo su očekivale da će se efekti pojaviti ranije,“ kazao je profesor Mizen za Bloomberg, te naglasio da „Brexit nije bio jednokratan šok, već niz dugotrajnih događaja koji su produžili neizvjesnost za firme.“
Politički ton u Londonu također se mijenja. Premijer Keir Starmer nedavno je priznao da je „loše ispregovaran Brexit značajno naštetio ekonomiji“, dok je ministrica finansija Rachel Reeves ukazala da je Brexit doprinio slaboj produktivnosti. Član kabineta Wes Streeting dodao je da se “konačno može priznati da je Brexit problem”.
Analize ukazuju na nekoliko glavnih kanala štete, a to uključuje i pad investicija zbog dugotrajne neizvjesnosti, povlačenje firmi iz planova širenja i smanjenje inovacijskog kapaciteta. Mjerenje na nivou firmi (korištenjem podataka Bank of England) pokazuje pad produktivnosti od oko 6%, dok konstrukcija „dvojnika“ britanske ekonomije (kombinacija SAD, Njemačke, Norveške, Australije i Novog Zelanda) sugerira ukupni pad BDP-a od oko 8%.
Dok velike britanske kompanije bilježe relativno stabilan izvoz u EU, male i srednje firme suočile su se s drastičnim padovima, uključujući i 30% pada izvoza kod najmanjih preduzeća. Ukupno gledano, izvoz je manji za 6,4%, a uvoz za 3,1%. „Niko u UK nije želio investirati jer nisu znali kako će izgledati budućnost,“ objašnjava Thomas Sampson iz LSE.
Iako neki političari, poput bivšeg ministra finansija Jeremyja Hunta, tvrde da su negativni efekti na izvoz „preuveličani“, ekonomisti upozoravaju da stabilne trgovinske brojke prikrivaju povećane troškove i gubitak konkuretnosti: „Možete nastaviti trgovati, ali uz mnogo veće troškove,“ podsjeća Stephen Millard iz Nacionalnog instituta za ekonomska i socijalna istraživanja.
Zajednička poruka ekonomskih analiza je jasna. Negativni ekonomski efekti Brexita nisu samo realni, nego i veći nego što se ranije mislilo, a njihov se puni intenzitet tek sada vidi u dugoročnim pokazateljima rasta, trgovine i produktivnosti.
