Kripto tržište u regionu nema povjerenje banaka: Bitcoin neće zamijeniti valute, ali je dobar čuvar vrijednosti
Usvajanje Zakona o digitalnoj imovini 2021. u Srbiji omogućilo je domaćim kripto mjenjačnicima legalne tokove biznisa. Regulator je Narodna banka Srbije zajedno sa Komisijom za hartije od vrijednosti koji su implementirali dobar dio zakonodavstva koji postoji u regionu. Miloš Pavlović CTO u ECD-u objašnjava za Forbes BiH kako je zakonska regulativa u Srbiji omogućila legalne tokove poslovanja, ali da još uvijek postoji veliko nepovjerenje banaka u poslovanje kripto valutama. Ovakav zakon na nivou BiH ne postoji. Republika Srpska je regulisala ovu oblast, dok se to u Federaciji BiH još nije desilo.
“Ima dosta dobrih stvari. Ono što je nama bilo kompleksno, što je dobijanje dozvole trajalo preko godinu dana. Očekivali smo da će rezultat biti dramatično veći i da ćemo biti legitimniji nego što jesmo i da će banke krenuti da rade s nama i da ćemo imati pomoći od Narodne banke da budemo vidljiviji. Međutim, to se nije desilo. Banke i dalje ne žele da sarađuju s nama. Ne toliko lokalne banke, koliko velike banke koje u Srbiji imaju svoja predstavništva koje su u suštini najveće banke u Srbiji. Imaju direktive da ne rade sa kripto industrijom. Ima li smo pozitivan efekat uključivanja pravnih lica u naše poslovanje u smislu da oni sada na definisan način mogu da kupe kripto ili da ga prodaju. Do objavljivanja zakona to nije bilo nedozvoljeno, ali niko nije znao kako i šta da radi s tim. Zakon je to razjasnio i uspjeli smo doći do većih korisnika. Velika mana Zakona je poreski tretman. i logistički je gotovo nemoguć. Bilo koja transakcija da se uradi podliježe prijavi poreza što je za ljude koji se na dnevnom nivou time bave gotovo nemoguće”, kaže Pavlović.
Jedan od aspekata upotreba kripta u tom Zakonu jeste kripto kao sredstvo plaćanja. Niko u Srbiji nije dobio dozvolu osim nih i još jedne kompanije da se bave uslugama povezanim sa digitalnom imovinom.
“Ali nismo dobili dozvolu da budemo pejment procesor za kripto što u suštini govori o nespremnosti Narodne banke da to prizna kao legitimno sredstvo razmjene. Mi ne mislimo da bi povećalo nešto promet, ali je jako dobro za popularizaciju i ubacivanje kripta u svakodnevnicu.“
Bitcoin nije zamišljen kao sredstvo plaćanja
Ogromne su oscilacije u inflacijama i drugim investicionim jedinicama na tržištu, posebno zbog velike ekonomske krize prouzrokovane ratovima na Bliskom istoku i Evropi. Ogromne su oscilacije i kriptovaluta na berzama.
“Ako govorimo o bitcoinu on nije zamišljen da bude kao sredstvo plaćanja. Kao i zlato, nije zgodno sredstvo plaćanja ali u suštini bitcoin nikada neće zamijeniti valute kao dinar, dolar itd. Pokazao se kao izuzetno dobar čuvar vrijednosti i da bude zaštita od inflacije i nesigurnosti koje tržište nosi. Svaka nova tehnologija nosi rizik i kaže se da nikada neće zaživjeti dok ne zaživi. Veliki iznos sredstava je već otišao na bitcoin tako da ljudi koji su uložili u nekretnine, zlato ili dolar imaju razloga da im se ne dopadne to. Banke u principu vide nas kao dio konkurencije, tako da brinu i zbog tog razloga.”
Crno tržište
Ne mogu reći, kaže naš sagovornik, da je nužno loše po nas crno tržište jer rade na popularizaciji nas. Ono što takve berze ne mogu je da ponude usluge pravnim licima gdje u suštini postoji najveći potencijal za zaradu. Svako ko mijenja euro na pijaci može i sa kriptom, ali mi to ne možemo podržati. Tako je i u Bosni i Hercegovini, dok ne dođe zakon koji će to regulisati i to donosi legitimitet i sigurnost onima kojima žele time da se bave.”
Dodaje da sama razmjena između dva pojedinca nije zabranjena ali crno tržište omogućava razne prevare i kada se upustite u takvo nešto, to može biti prilično rizično. Ako vas neko prevari, nema traga i nikada ga nećete naći. Tako da je važno da poslujete s nekim ko ima legitimitet.
