Zašto bi investitori mogli masovno da počnu s kupovinom advokatskih kancelarija

Advokatske firme su unosno tržište od 400 milijardi dolara koje je dugo bilo zaštićeno od spoljnog vlasništva. Firme za kupovinu drugih kompanija bi uskoro mogle “da love” među sivim flanelskim odjelima.

Teško je biti advokat. I to nije šala.

Posao u vrhunskoj advokatskoj firmi nudi mješavinu glamura, prestiža i pozamašne plate. Ali taj novac često dolazi sa visokim troškovima za ličnu sreću. S druge strane, raditi solo daje veću kontrolu nad vašim životom i može čak dovesti do toga da zaista uživate u poslu.

Ali, postoji važan izazov o kojem se nedovoljno govori: da smislite izlaznu strategiju kada ste spremni da se povučete.

Nekoliko faktora utiče na ovo, ali jedan je nepogrešiv: pravni sektor bi mogao da bude jedino polje gdje privatni kapital tek treba da ulaže.

U nedostatku pristupa dubokim džepovima, operativnoj ekspertizi (i u izvesnoj mjeri, mentalitetu, prvenstveno okrenutom profitu), industrija zaostaje.

Za razliku od recimo ljekarske prakse ili stomatologa, advokatske firme imaju tendenciju da rade uglavnom u korist partnera čija zabrinutost za budućnost može nestati kada odu u penziju – ako to ikada urade.

To je dilema sa kojom se Erik Pasifici suočavao još u augustu 2021. Tada je kao diplomac Pravne škole univerziteta Djuk radio kao saradnik za Kirkland & Elis, najunosniju advokatsku firmu u SAD sa 6,5 milijardi dolara godišnjeg prihoda i listom klijenata pretežno iz korporativne branše Amerike.

Pasifici je tražio izlaz iz “mašine za mljevenje mesa”. Pod pseudonimom se pojavio na platformi X i šalio se s ljudima koji su tražili da kupe mali biznis. U početku, pitao se da li bi preduzetništvo putem akvizicije moglo da bude njegova izlazna karta. Ono na šta je naleteo bila je druga vrsta izlaza – korištenje njegove pravne ekspertize da pomogne povezivanju preduzetnika.

Njegov adut, @SMB_Attornei, postao je izvor savjeta za kupovinu malih preduzeća, ali da budemo fer, neki od njegovih 107.000 pratilaca možda su tamo samo zbog njegovih nedjeljnih ocjena picerija u široj oblasti Orlanda.

Pasificijev blic na društvenim mrežama radi: njegova firma, SMB Law Group, narasla je na 18 članova, zaključivši poslove od milijardu dolara u poslovima koje je savjetovala otkako je 2022. otvorila svoja vrata.

Prodaja advokatske firme nije lak posao

Dok su Pasifici (37) i njegov tim zauzeti pretvaranjem tuđih preduzetničkih snova u stvarnost ili im pomažu da unovče i uživaju u plodovima svog rada, pronalaženje izlaza za sebe kada dođe vrijeme može biti druga priča.

Jer evo malo poznate činjenice koju mnogi advokati koji sanjaju o završetku posla obično propuste: prodaja advokatske firme nije laka i daleko je od garantovanog džekpota.

Pasifici je osvijetlio problem u februarskom postu, postavljajući pitanje zašto male advokatske firme, čak i kada „štampaju novac“, privlače malo kupaca. Jedan očigledan razlog je rizik „ključnog čovjeka“.

Kao što možete pretpostaviti iz njihovih imena, advokatske firme su usko povezane sa svojim osnivačima ili vodećim partnerima. Ako odluče da prodaju i izađu iz tog posla, najvrednija imovina firme – stručnost i reputacija tih advokata i, često, klijenti – odmah izađu sa njima. I, da nevolja bude veća, svi preostali advokati mogu lako da se spakuju i odu, pošto se pravna profesija mršti na sporazume o zabrani konkurencije.

Ali, najveća prepreka je pravilo 5.4 Američke advokatske komore, koje se takođe može nazvati statutom „Jedino advokati mogu posjedovati advokatske firme“.

Ova uredba, koja je na snazi svuda osim u Arizoni i Juti, efektivno zaobilazi privatne kompanije s kapitalom i druge investitore koji bi inače mogli da pretvore profitabilne pravne prakse u svoju sljedeću „kravu za muženje novca“.

„Postoji mnogo prepreka za reviziju ovih pravnih standarda. Nadam se da će se to desiti i da možemo da izgradimo posao koji bi privatna investiciona kompanija željela da stekne. Jer trenutno ti veliki izlazi za advokatske firme jednostavno ne postoje“, kaže Pasifici.

Pravila

Pravilo 5.4 Američke advokatske komore služi svrsi. Namijenjeno je očuvanju svete nezavisnosti profesije. Zamislite to kao zaštitnu ogradu, koja osigurava da se advokati fokusiraju na pravdu i interese klijenata, umejsto da budu pod pritiskom da ostvare veći profit ili priliv novca za ljude koji nikada nisu polagali pravosudni ispit.

Medicina, stomatologija, računovodstvo nemaju ova čvrsta pravila vlasništva.

Privatna investiciona kompanija iz San Franciska Helman & Fridman najavila je da će voditi ugovor o kupovini računovodstvene firme Bejker Tili, dajući joj vrednost od dvije milijarde dolara.

Da li je pravo zaista toliko drugačije, ili bi i ono moglo da se nosi sa malo spoljnog kapitala i svim vezama koje dolaze, a da ne ugrozi sebe?

Neki advokati dovode u pitanje status kvo. Arizona i Juta su već ublažile svoja ograničenja oko vlasništva, a druge države poput Kalifornije i Floride koketirale su sa promjenama.

U članku iz aprila 2021. na veb stranici Američke advokatske komore zaključeno je da to pravilo donosi „više štete nego koristi“, dok je bivša profesorka Pravnog fakulteta sa Stenforda Debora Roud tvrdila da blokiranje ulaganja ne-advokata isključuje advokatske firme iz kapitala koji pokreće inovacije u drugim dijelovima privrede.

S obzirom na to da je posao otkupa firmi narastao na više od 4.000 kompanija koje se takmiče za poslove, zakon bi mogao da predstavlja novo, plodno lovište.

Prema IBIS Vorldu, advokatske firme su 2023. godine ostvarile prihod od 381 milijardu dolara.

Štaviše, godišnje rangiranje 200 najvećih advokatskih kancelarija na svijetu po prihodu American Lojera navodi da je samo pet najboljih u SAD u 2022. ostvarilo 21,8 milijardi dolara.

Grupu predvodi čikaški Kirkland & Elis, sa svojom „vojskom“ od skoro 3.000 advokata fokusiranih na velike korporativne poslove. Prema IBIS Vorldu, 425.000 advokatskih firmi u Sjedinjenim Državama prošle godine je ostvarilo profit od 78 milijardi dolara, razmećući se sa prosječnom profitnom maržom od 20% – nešto više nego što imaju miljenici privatnog kapitala – softveraši.

Osim toga, s obzirom na to da je zakon toliko fragmentiran koliko i jeste, on praktično vrišti za konsolidacijom, što je jedna od omiljenih taktika privatnog kapitala.

Ako se pravni establišment nada da će zadržati investicione kompanije na odstojanju, možda će joj trebati više od baršunastog užeta etičkih pravila.

Li Majnkof, generalni direktor Renovus Capital, privatne investicione kompanije u Vejnu, Pensilvanija, pronašao je jedno uporište na tržištu. Harbor Global, kreiran od osam akvizicija Renovus-a, nudi platformu za poslovne i tehnološke usluge za advokatske firme i pravna odjeljenja.

Nisu baš iznutra, ali su na vrhuncu gdje je još dosta unosno. Majnkof procenjuje da je tržište tehnologija za advokatske firme u SAD i Velikoj Britaniji dobro za 25 milijardi dolara godišnje prodaje.

„Govoreći u svoje ime, mislim da će pravila nastaviti da se mijenjaju, poput onoga što ste videli u Arizoni i Juti“, rekao je Majnkof.

„Možete da pozajmljujete firmama, možete ulagati u slučajeve, ali ne možete steći vlasnički kapital. Postoje investicione firme koje pokušavaju da shvate kako da to urade, bilo direktno ili indirektno. Ako kupite poslovnu knjigu finansijskog savjetnika, platili biste tri ili četiri puta iznos prihoda, ako ne i više. Trenutno biste za advokata platili cijenu u visini prihoda ili manje. Postoje, naravno, razlike, ali to je atraktivan posao u smislu relativne procjene“.

Povoljne cijene za advokatske firme nisu jedina potencijalna korist koju Majnkof napominje. On misli da prinosi advokatske firme nisu u velikoj mjeri povezani sa ostatkom ekonomije – scenario iz snova za investitore.

To znači da advokati uglavnom ostaju zaposleni bez obzira na to da li je ekonomija vruća ili hladna. Uzmite, na primjer, korporativni zakon: tokom ekonomskog procvata, postoji obilje spajanja i akvizicija. U uslovima krize, postoji stalna potražnja za uslugama restrukturiranja. Ovaj princip se takođe primijenjuje na oblasti kao što su zakon o razvodu, lične povrede i planiranje imovine.

Erik Hsu, osnivač Clear Focus Law-a, firme u Keneviku u Vašingtonu, koja zastupa kupce u malim poslovnim transakcijama, nije toliko siguran da je ulaganje u pravo sve što bi trebalo da se desi.

„Mislim da je pravna profesija najveći dinosaurus svih dinosaurusa“, ​​kaže Hsu.

„Advokatske firme su tako dugo držale taj smrtonosni stisak na informacijama da mislim da će se to vratiti i ugristi ih. Oni su zreli za poremećaje, pa ko bi želio da ih kupi?“ Hsu iznosi još jedan nevidljiv, ali uobičajen problem sa malim pravnim praksama.

„Nisam čak ni siguran da bi većina advokata zapravo željla da proda svoju praksu. To je njihov život, mnogi su advokati prije nego što postanu ljudska bića„.

Iako je poznato koliko advokati izbegavaju promjene, postoje istorijski dokazi o tome šta se dešava kada ograničenja na spoljna ulaganja ostanu po strani.

Australija je otvorila vrata 2001. dok su Engleska i Vels pratili 2007. Upliv investicionog kapitala nije bio prevlađujući. Izveštaj Univerziteta London iz 2020. utvrdio je da je samo 10% firmi usvojilo tzv. „alternativnu poslovnu strukturu“. Ipak, ishodi su bili razumljivo pozitivni, ili barem nisu bili zabrinjavajući.

Izveštaj iz 2014. nije našao značajnije disciplinske probleme niti neuobičajen obim žalbi među onima koji su uzeli novac van profesije, što sugeriše da je model izvodljiv a da se ne ugrožavaju profesionalni standardi.

„Australija, Engleska i Vels su u ovom već neko vrijeme i nebo se nije srušilo“, rekao je Tom Lenfesti, osnivač i direktor Law Practice Exchange, tržišta za kupovinu i prodaju pravnih firmi. „Mislim da dolazimo do tačke gdje korisnici žele nešto drugačije. Ljudima je potreban pristup pravdi. Da bi se to dogodilo, pravne firme moraju da ulažu u tehnologiju i za to će biti potreban spoljni novac i način razmišljanja“.

Već sada, dobar dio posla koji obavljaju advokati ne zahtijeva diplomu prava. Autsorsovanje ili automatizacija – oblasti u kojima investicioni kapital daje ubrzanje – moglo bi da pravne usluge učini više robom nego luksuzom.

Ostin Aronson, advokat iz Longvuda, Florida, stvorio je uspešnu nišu oslobađajući klijente od ugovora o vremenskom zakupu.

Nedavno je posao skočio, a Aronson je, relativno govoreći, pogodio džekpot kada je prodao svoju praksu drugoj advokatskoj firmi, dobivši cijenu od oko 1,3 puta godišnji prihod.

Priznaje da bi prošao još bolje da je privatni kapital, neprijatelj sa kojim se dugo bori, mogao da uskoči. Ipak, i dalje je skeptičan u pogledu promene pravila.

„Ne mogu da vam kažem koliko sam puta morao da odbijem ponuđače jer nisu bili advokati“, rekao je Aronson. „Ali mislim da pravilo treba da ostane takvo kakvo jeste. Mislim da ne-advokati ne bi trebalo da posjeduju advokatske firme. Potencijal za zloupotrebu je prevelik”, kaže.

Inače, 25 najvećih advokatskih firmi u Americi imalo je ukupan prihod od 66 milijardi dolara u 2022. godini.

Brendon Kočkodin, novinar Forbes