Može li evropska vojna potrošnja podstaći ekonomski rast?
Evropske vlade pripremaju se za održivo povećanje odbrambenih izdataka, što otvara ključno ekonomsko pitanje: može li ponovno naoružavanje istovremeno podržati rast u trenutku kada ekonomija eurozone teško dobija zamah?
Njemačka je u centru ove promjene. Berlin planira da do 2029. godine poveća odbrambene izdatke na gotovo 3,5 odsto BDP-a, sa 2,1 odsto u 2024, što predstavlja jedan od najznačajnijih vojnih investicionih programa u poslijeratnoj Evropi. Vlada namjerava da do 2029. godišnje izdvaja više od 100 milijardi eura za odbrambenu opremu i održavanje, prenosi Euronews.
Niklas Garnadt, ekonomista u Goldman Sachsu, smatra da bi uticaj na rast mogao biti značajan.
„Očekujemo da će odbrambena potrošnja povećati nivo njemačkog BDP-a u 2029. godini oko 0,8 posto, a narudžbe za odbranu su se snažno povećale u četvrtom kvartalu nakon što je u septembru usvojen budžet za 2025. godinu“, kazao je Garnadt.
Nakon što ih odobri parlament, veliki ugovori iz sektora odbrane dodjeljuju se proizvođačima i evidentiraju u zvaničnim statistikama fabričkih narudžbi. Domaće narudžbe u Njemačkoj povezane s industrijom odbrane porasle su više od 50 odsto krajem 2025. godine u poređenju s nivoima koji su već bili povišeni nakon ruske invazije na Ukrajinu.
Na strani proizvodnje, dodata vrijednost raste kako u samoj odbrambenoj industriji, tako i u njenim lancima snabdijevanja.
Na strani rashoda, nabavka sistema naoružanja podstiče državna ulaganja nakon prenosa vlasništva, dok se kupovina municije i nedovršene opreme evidentira kao povećanje zaliha.
„Očekujemo da će odbrambena potrošnja u budućnosti podstaći snažniji rast državnih ulaganja u opremu“, rekao je Garnadt.
Ekonomski izgledi eurozone
Ekonomski tim Goldman Sachsa vidi 2026. godinu kao period umjerenog oporavka eurozone. Banka prognozira rast BDP-a od 1,3 posto za cijeli blok, što je nešto iznad projekcija Evropske centralne banke uz podršku fiskalnih podsticaja, otporne potrošnje i ublažavanja trgovinskih tenzija.
Pad cijena energije i rast plata koji nadmašuje inflaciju trebalo bi da podstaknu potražnju domaćinstava. Potencijalni prekid vatre u Ukrajini mogao bi dodatno ojačati ovaj trend kroz povoljniju dinamiku energetskih troškova.
Ipak, ekonomisti upozoravaju da odbrambena proizvodnja ima neuobičajeno duge cikluse isporuke. Sa narudžbama koje pokrivaju četiri do pet godina proizvodnje, uticaj na realnu proizvodnju i BDP je postepen, a ne trenutan.
Pored toga, stručnjaci naglašavaju da samo povećanje odbrambene potrošnje neće riješiti dublje strukturne probleme Evrope. Rastuća konkurencija iz Kine, visoki troškovi energije, nedovoljna ulaganja u visokotehnološke sektore, regulatorna opterećenja i starenje stanovništva i dalje ograničavaju dugoročni potencijal rasta regiona.
„Očekujemo da će obnovljeni pritisak kineskog izvoza opteretiti evropsku trgovinu zbog rasta uvoza i jače izvozne konkurencije, naročito u Njemačkoj i Italiji“, navode iz Goldmana.
Vojna potrošnja tako postaje ne samo strateški imperativ, već i makroekonomska poluga za Evropu. Iako je malo vjerovatno da će sama ulaganja u odbranu transformisati dugoročnu putanju rasta kontinenta, ona bi mogla igrati značajnu ulogu u srednjem roku.
Za zemlje poput Njemačke, gdje se fiskalni prostor sve više usmjerava ka ponovnom naoružavanju, efekat podsticaja mogao bi biti znatan – naročito u ekonomiji snažno oslonjenoj na industrijsku proizvodnju i suočenoj s padom konkurentnosti.
Ostaje da se vidi hoće li se ova promjena pokazati trajnom i održivom, ali za sada se čini da je odbrana neočekivani motor neravnomjernog oporavka Evrope.
