I bez radnika zaradili milijarde dinara: U Srbiji posluje 32.139 firmi koje nemaju zaposlene

Preduzeće očigledno može da opstane, a često i vrlo uspješno posluje – bez ijednog radnika. U privredi Srbije biznisi bez zaposlenih, suma sumarum, posluju u plusu. Tako je makar bilo prošle godine. Profiti onih uspješnih, a riječ je o 54,3 milijarde dinara (907,3 miliona KM), premašili su gubitke ostalih, koji su se zadržali na „minusu“ od 38,2 milijarde dinara (638,2 miliona KM).

Skoro svaka treća firma koja posluje u Srbiji zapravo nema zaposlene. Prema podacima iz prošlogodišnjih finansijskih izvještaja bilo ih je 32.139 ili 29,5 odsto. Tokom 2022. broj ovakvih preduzeća smanjen je za 393.

Kada se analiziraju preduzeća po broju radnika, skupina ovih koji ih nemaju je – najbrojnija.

„Analiza sa aspekta broja zaposlenih pokazuje da je, posle društava bez zaposlenih, najviše bilo onih koja su zapošljavala od dva do pet radnika ‒ 27.850 društava i u njima je bilo zaposleno ukupno 84.792 radnika. Slede društva sa jednim radnikom, kojih je bilo 24.226“, navodi Agencija za privredne registre u publikaciji o poslovanju privrede.

Nula radnika, ali puno direktora

To što nema podređenih, ne znači da nema šefova. Naprotiv, među najuspješnijim firmama bez radnika ima i onih kojima upravlja skoro bord direktora – troje do četvoro.

Firma direktoru mora da isplaćuje naknadu za rad i to tako što će ga zaposliti ili sa njim sklopiti ugovor o pravima i obavezama.

Firme bez zaposlenih čine najveću grupu preduzeća u Srbiji. Slijede kompanije sa dva do pet radnika

„Direktor ne mora da bude zaposlen u privrednom društvu“, kaže za Forbes Srbija Snežana Mitrović predsjednica udruženja Računovodstvena komora Srbije. „Mogu se sve obaveze prenijeti i na prokuristu. A direktor može i da zaključi ugovor sa privrednim društvom sa posebnim pravima i obavezama, ako zastupa društvo kao zakonski zastupnik. I tada se plaćaju doprinosi na ugovorenu naknadu“.

Da li direktor može da se angažuje ugovorom ili mora da se zaposli, objašnjava nam poreski savjetnik Đerđ Pap, zavisi da li je negdje drugo već socijalno osiguran. Ukoliko nije, ne može se angažovati ugovorom. Ako je zaposlen i za njega se već plaćaju porezi i doprinosi – može.

„Kada se angažuje ugovorom o pravima o obavezama nema praga kolika mora da bude minimalna naknada“, dodaje Pap. „To sa aspekta Poreske uprave nije sasvim precizirano. Negdje insistiraju da bude određena suma, a negdje samo da se plate minimalni doprinosi. Da ne bi bilo problema, treba precizirati naknadu i plaćati je redovno. Mislim da je to u redu i sa teorijskog aspekta. Ne mogu da zamislim da direktor ne radi u svojoj firmi. Makar rukovodi. Ne mogu da zamislim direktora koji za svoj rad ne očekuje neku naknadu. U redu je da ta naknada bude određena. To mu svakako ulazi u penzijske doprinose“.

Firme bez radnika na plate potrošile 6,5 milijardi

Kada je riječ o našim firmama bez radnika, one su lani na zarade zaposlenih, a valjda u njih ulaze samo direktori, potrošile 6,5 milijardi dinara (108 miliona KM). I ta suma je čak 68 odsto veća nego godinu prije. U 2021. ove firme su nepostojećoj radnoj snazi isplatile 3,8 milijarde dinara (63,5 miliona KM).

Iznos ne djeluje zanemarljivo, ali ako bi se podijelio na svih 32.139 preduzeća, zapravo su u prosjeku na plate potrošili oko 202.000 dinara (3,3 hiljade KM). I to godišnje.

Praksa zna za nekoliko tipičnih primjera kada firme nemaju zaposlenih. Najčešće je državljanin Srbije osnivač i direktor, i zaposlen je u drugom preduzeću puno radno vrijeme. Druga opcija je da je osnivač i direktor stranac, koji je zaposlen u državi sa kojom Srbija ima potpisan ugovor o socijalnom osiguranju.

U trgovini najbrojnije kompanije bez zaposlenih

Analiza Agencije za privredne registre pokazuje da je firmi bez radnika najviše u trgovini na veliko i malo – 9.244. Drugi sektor po zastupljenosti je prerađivačka industrija – 4.479. Slijede stručne, naučne, inovacione i tehničke djelatnosti sa 4.120 ovakvih preduzeća. Ima ih i u građevinarstvu i to čak 3.505.

„U okviru privrednih društava bez zaposlenih dominiraju mikro društva kojih je bilo 31.804 ili 99 odsto“, navodi se u analizi APR. „Preostala su 303 malih, 25 srednjih i sedam velikih društava“.

Djeluje skoro kao kviz pitanje – kako je firma velika, a ima bukvalno nula zaposlenih. Zakon o računovodstvu određuje nekoliko kriterijuma za razvrstavanje firmi po veličini. Kada je riječ o broju radnika, veliki treba da ih imaju najmanje 250. Ovaj epitet, međutim, nose i ako imaju prihode veće od 40 miliona eura ili ukupnu vrijednost aktive veću od 20 miliona eura.

Među najuspješnijim firmama bez radnika u Srbiji, prema javno dostupnim podacima, jesu i one koje ostvaruju prihode veće od 85 miliona eura i profit od 4,8 miliona eura. Riječ je o trgovcu strujom koji je prošle godine više nego udesetostručio profit.

Promet veći od 36 miliona eura su upisali i trgovci smrznutim voćem i stigli do zarade od 5,2 miliona eura. Upravljanje tržnim centrima i poslovnim kvadratima, najvećima u ovom poslu, donijelo je od 20 do skoro 30 miliona eura prihoda i rezultat od „minusa“ do 11 miliona profita.

Fantomi ili razgranati biznisi

Poslovanje bez zaposlenih tradicionalno izaziva sumnjičavost. I dalje se nad njima nadvija davno dat nadimak „tašna-mašna“ i dilema je li im zadatak da pokupe zaradu i nestanu, ostavljajući dugove i repove.

„Fantomske firme su večita tema“, slaže se u izjavi za Forbes Srbija Zvonko Obradović, nekadašnji, dugogodišnji direktor Agencije za privredne registre. „Najveći fantomi i najveći poslovi takve vrste se najčešće događaju kod firmi koje rade potpuno zakonito. Obave određene transkacije i nestanu. Firme sa nule zaposlenih apriori su firme koje se projektno osnivaju. Njihov je zadatak da završe određeni posao. Na primer, izgradnja nekog objekta. Reč je o projektnom finansiranju. Uglavnom je strani vlasnik i ima u vlasništvu i druge subjekte. Neko mora da bude zakonski zastupnik“.

I poreski savjetnik Đerđe Pap smatra da su među firmama bez zaposlenih mahom one koje legalno posluju, ali rade u djelatnostima koje im omogućavaju da ključne poslove povjere spoljnim partnerima. Provuče se sigurno i neka koja je samo paravan.

Najviše firmi bez zaposlenih je u trgovini na veliko i malo, prerađivačkoj industriji, stručnim, naučnim, inovacionim i tehničkim delatnostima i građevinarstvu. Po veličini dominiraju mikro preduzeća sa udelom od 99%

„Zaista danas nema pravila“, kaže Đerđ Pap. „Da ste me pitali pre 10, 15 godina, svakako bih prvo pomislio na zloupotrebe i mahinacije. Danas mi to sve izgleda drugačije. I među klijentima susrećem firme koje se bave izdavanjem prostora i nemaju radnike. Funkcionišu bez zloupotreba. Administraciju završava knjigovodstvena agencija. Možete danas biti vlasnik i raditi u više firmi. Ima i jednih i drugih slučajeva. I da rade legalno i da to koriste za zloupotrebe“.

Veći prihodi za petinu

Analiza APR pokazuje da su poslovni prihodi 32.139 privrednih društava u 2022. porasli za petinu. Iznosili su 223,6 milijardi dinara (3,7 miliona KM), a godinu prije blizu 184 milijarde dinara (tri miliona KM). Poslovni rashodi su rasli nešto sporije. Dostigli su 196 milijardi dinara (3,2 miliona KM) i za 15 odsto su veći nego godinu prije.

Značajno su im porasli prihodi od odnosa sa matičnim, zavisnim i ostalim povezanim firmama. Dostigli su 7,2 milijarde dinara (120,3 miliona KM), što je jedan i po put veći iznos nego u 2021. Tada su od „mama“ i „sestara“ prihodovali 2,8 milijardi dinara (46,8 miliona KM).