Lažno samozapošljavanje u EU zbog izostanka dogovora o direktivi
Milioni radnika i dalje su primorani na lažno samozapošljavanje zato što su vlade Njemačke, Francuske, Grčke i Estonije spriječile dogovor o evropskoj direktivi o platformskom radu, objavila je Evropska konfederacija sindikata (EKS).
Kako je preneo sajt Sindikata Nezavisnost, 16. februara nije postignut dogovor u institucijama Evropske unije o dugo najavljivanoj direktivi o radu na digitalnim platformama zato što ga nisu podržale četiri članice.
Njemačka, Francuska, Grčka i Estonija formirale su blokirajuću manjinu, sprječavajući da se postigne kvalifikovana većina za usvajanje konačnog teksta deklaracije. Time je prijedlog direktive o radu platformi, poslije više od dvije godine pregovora, praktično odložen za poslije izbora novog sastava Evropskog parlamenta.
“Milioni radnika će i dalje biti primorani na lažno samozapošljavanje nakon što je mali broj nacionalnih vlada uskratio šansu da pronađu dogovor o radnoj direktivi platforme. Tačno 799 dana od prijedloga Evropske komisije, predstavnici francuske, njemačke, grčke i estonske vlade uložili su veto na sporazum pronađen u pregovorima između institucija EU prošle nedjelje“, ukazuje se u saopštenju EKS-a.
23 zemlje za direktivu
Evropska sindikalna cetnrala pozvala je 23 zemlje koje su se izjasnile za direktivu „da ne odugovlače, već da rade sa sindikatima i preduzmu mjere kako bi na nacionalnom nivou okončale lažno samozapošljavanje“.
Iz EKS-a ukazuju da Evropska komisija ne može zanemariti postojeće radno-pravne praznine samo zato što je ova direktiva sprečena, već mora da obezbedi da svi radnici, uključujući i radnike na platformama, budu zaštićeni propisima EU.
„Direktiva je bila preko potrebna kako bi se spriječilo da se milioni radnika pogrešno klasifikuju kao samozaposleni, što omogućava platformskim kompanijama da izbjegnu plaćanje minimalne plate, naknade za godišnji odmor ili bolovanje i doprinosa za socijalno osiguranje“, ističe EKS.
Pored toga, direktiva bi konačno donijela transparentnost u korišćenju algoritamskih sistema upravljanja koji su korišteni za kažnjavanje sindikalno organizovanih radnika.
EKS ukazuje da protivljenje francuske vlade direktivi treba posmatrati u kontekstu sa skandalom koji je otkrio veze kompanije sa predsjednikom Francuske (aludira se na lanjske medijske objave o tajnoj saradnji predsjednika Emanuela Makrona u vreme dok je bio ministar finansija 2014 – 2016. sa kompanijom Uber.
Takođe, EKS navodi da je dokazano da je savjetnik stranke FDP, članice koalicione vlade Njemačke koja se takođe protivi evropskoj direktivi, aktivni lobista jedne platformske kompanije (EKS ovde misli na Juliu Bosman, savjetnicu za poresku politiku poslaničke grupe Stanke slobodnih demokrata – FDP koja je bila direktno uključena u zakonodavne i druge veoma poverljive parlamentarne procese a koja je, kako su objavili njemački mediji, u registru lobija Bundestaga navedena kao direktni zastupnik interesa kompanije Deliveri Hero).
Preduzeti mjere
Reagujući povodom neuspjeha institucija EU da donesu direktivu, konfederalni sekretar EKS-a Ludovik Voet izjavio je da Evropska komisija i države članice sada moraju da preduzmu mjere kako bi izbjegle da milioni vrijednih ljudi budu izloženi eksploataciji.
„Napredak u donošenju čak i najslabijih mogućih pravila zaustavile su vlade sa dokazanim vezama sa platformskim lobistima. Milioneri čiji je eksploatatorski poslovni model danas zaštićen ne bi trebalo da slave predugo. Sindikati će nastaviti da organizuju svoje radnike, razotkrivaju njihove nezakonite prakse pred nacionalnim sudovima i grade podršku za snažnu direktivu o platformama“, istakao je Voet.
Sekretar EKS-a istakao je da lobisti koji tvrde da će direktiva dovesti do smanjenja prava samozaposlenih zapravo štite profit platformskih kompanija.
Ocijenio je da te kompanije i njihovi lobisti dobro znaju da neće moći da pobiju nacionalne pravne definicije rada i radnika, te da pretpostavke o radnom odnosu platfomskih radnika treba hitno primijeniti u nacionalnim okvirima.
Prema podacima Evropske komisije, 2022. godine više od 28 miliona ljudi u EU radilo je preko jedne ili više digitalnih platformi, a procjena je da će 2025. broj platformskih radnika dostići 43 miliona, ukazuje se u tekstu na sajtu Nezavisnost.org.
