EU se kladi sa 56 miliona dolara na AI otvorenog koda
DipSik (Deepseek) je ponovo probudio interesovanje za otvoreni AI. Sada Evropska unija izdvaja 56 miliona dolara kako bi istraživači razvili veliki jezički model koji će parirati američkim i kineskim konkurentima.
Godinama je Evropska unija bila brža u regulisanju vještačke inteligencije nego u njenom finansiranju. Sada, dok borba za prevlast u AI-u postaje sve žešća zahvaljujući moćnom novom otvorenom modelu iz Kine, DipSik, koji je razvijen po cijeni samo dijela američkih rivala, EU odlučuje da ne ostane po strani. Brisel je najavio planove za razvoj sopstvenog AI modela otvorenog koda, uz finansiranje od 56 miliona dolara.
Ova investicija omogućiće vrhunskim istraživačima iz nekoliko kompanija i univerziteta širom EU da razviju veliki jezički model koji će raditi sa 30 jezika trgovačkog bloka. Projekat će takođe koristiti superkompjutere kompanija poput španskog Mare Nostrum i italijanskog Leonarda, koji su već dobili sredstva od EU.
Budžet ovog projekta predstavlja samo mali dio novca koji se ulaže u vodeće američke AI laboratorije poput OpenAI-a, koji navodno prikuplja do 25 milijardi dolara uz procijenjenu vrijednost od 300 milijardi dolara, ili čak u jednog od najuspješnijih evropskih AI startapa, Mistral, koji je prošle godine prikupio 640 miliona dolara. Međutim, s obzirom na uspjeh DipSika, ono što se nekada činilo kao sitan novac u AI industriji sada bi moglo imati mnogo veći uticaj: EU podrška ovom projektu je deset puta veća od budžeta koji DipSik tvrdi da je potrošio na obuku svog R1 modela. „Mislim da se sada može reći da je Evropa ponovo u trci,“ kaže Jan Hajič, profesor računske lingvistike na Karlovom univerzitetu u Pragu i koordinator projekta.
Cilj projekta je finansiranje otvorenog velikog jezičkog modela (LLM) na kojem evropske kompanije i vlade mogu dalje graditi, sa sigurnošću da je razvijen u skladu sa vrijednostima EU. Otvoreni modeli omogućavaju korisnicima da ih prilagođavaju i modifikuju, dok su OpenAI i Anthropic zatvoreni sistemi. „Postoji potreba za otvorenim modelima koji su usklađeni sa jezicima, vrijednostima i društvom u cjelini,“ kaže Peter Sarlin, suosnivač finske AI laboratorije AMD Silo. (Mistral, koji je sa sjedištem u Parizu i prošle godine je procijenjen na preko 6,2 milijarde dolara, ima sličnu viziju, ali ne učestvuje u ovom projektu) .
Evropa ima dobar razlog da izgradi sopstveni LLM: Meta, OpenAI i druge američke kompanije usporile su ili blokirale izdavanje svojih AI alata u Evropi zbog pravnih rizika koji proizlaze iz AI Akta EU, koji nastoji da zabrani „visokorizične“ upotrebe AI i stupa na snagu u februaru. Osnivač Mete Mark Zakerberg (Mark Zuckerberg) i suosnivač Spotifaja (Spotify) Daniel Ek upozorili su u otvorenom pismu prošle godine da bi „neskladna i kompleksna regulativa“ mogla dovesti do toga da Evropa dodatno zaostane u AI industriji.
Od prvog usvajanja ovog zakona prošlog ljeta, EU je preduzela neke korake ka jačanju svog tehnološkog sektora. Njegov godišnji budžet za istraživačke grantove povećan je za četvrtinu, na 1,5 milijardi dolara. Takođe će uložiti 1,5 milijardi dolara u nadogradnju mreže superkompjutera na kontinentu, a prošle nedjelje predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (Ursula von der Leyen) predstavila je planove za podsticanje rasta među 27 država članica.
Za neke, ovaj projekat podsjeća na neuspješni projekat vrijedan 550 miliona dolara za izgradnju evropskog pretraživača koji bi konkurisao Guglu (Google). Zašto ulagati javni novac kada investitori iz privatnog sektora već finansiraju AI projekte? „Nasumično rasipanje novca po različitim projektima više liči na PR kampanju nego na stvarno postizanje rezultata i uticaja,“ upozorio je Rasmus Rothe, investitor iz Merantix Capitala.
Iain Martin, Forbes
