Ekonomisti uvjereni  da će Vučić manje bacati novac iz helikoptera

EKONOMIJA Forbes Srbija 20. dec 2023. 12:25
featured image

20. dec 2023. 12:25

Slađana Gavrić, Petrica Đaković, Forbes Srbija

Rezultati parlamentarnih, pokrajinskih i izbora u nekoliko gradova i opština u Srbiji, uključujući i Beograd, bez obzira što se glasovi zvanično još prebrojavaju, su poznati. Vladajući SNS osvojio je više poslaničkih mandata nego na prethodnim izborima, pa bi sa svojim, sada već tradicionalnim partnerima, koalicijom oko SPS-a i Savezom vojvođanskih Mađara mogao da formira lagodnu skupštinsku većinu.

Uz to, u izbornoj noći od predsjednika Srbije Aleksandra Vučića, nosioca pobjedničke izborne liste moglo se čuti kako će naredni izbori tek 2027.  što znači da će zakonodavna i izvršna vlast imati pred sobom pun mandat.

Forbes Srbija pitao je ekonomiste kako komentarišu ishod izbora, odnosno šta očekuju u pogledu ekonomske i fiskalne politike u narednom mandatu vladajuće političke garniture. Da li su očekivali ovakve ili drugačije rezultate? Da li će najavljeni pun mandat buduće vlade, za razliku od oročenog odlazeće, povoljno uticati na zaostale reformske zadatke ili ne i od čega će to zavisiti?

O rezultatima izbora – svima očekivano

Ljubomir Madžar; foto: Nova.rs/Nemanja Jovanović

Naše sagovornike rezultati  izbora nisu iznenadili, smatraju ih očekivanim.

„Vlast je velikodušnim bacanjem novca iz helihoptera kaparisala naklonost određenog broja birača i bilo je jasno da će i ove izbore dobiti priličnom razlikom u odnosu na svoje političke protivnike. Možda sam se nadao da će stranke okupljene oko liste Srbija protiv nasilja proći malo bolje nego što jesu, naročito u Beogradu, ali suština je da su ovakvi rezultati bili očekivani. Vlast je jednostavno potčinila državu i nema te sile koja je u ovom trenutku može obuzdati. Tek nakon ovih izbora uvjeren sam da ovu stranku može urušiti jedino ona sama truljenjem  iznutra, sve ostalo je jalov posao“, kaže ekonomista Ljubomir Madžar.

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, takođe, nije iznenađen rezultatima izbora. „Pred izbore sam rekao da će SNS ‚počistiti‘ sve ostale stranke na republičkim izborima, a da je jedino Beograd neizvestan“.

Rezultate parlamentarnih izbora objašnjava time što SNS dosta gradi infrastrukturu po Srbiji, a što je ‚običnim‘ ljudima vidljivo i važno.

„Ljudi to znaju da cijene.  U Beogradu je malo drugačije. Opozicija je bila svjesna da nije mogla da dobije republičke izbore pa su njihovi napori bili koncentrisani na Beograd. Opozicija nema toliko problem sa Vučićem, koliko imaju sami sa sobom. Da li ne znaju , ne žele ili ne mogu da svoje sujete stave pod kontrolu… Tu nema jedinstvenog fronta, nema prepoznatljivih ljudi, jer se često mjenjaju. Iz ugla tehnologije i osvajanja vlasti, Vučić apsolutno vodi. Naravno, za državu bi bilo dobro i korisno da ima jaku opoziciju, ali onu koja je državotvorno orijentisana”, ističe Savić.

Ni za Aleksandra Vlahovića, predsednika Saveza ekonomista Srbije rezultati izbora nisu iznenađenje.

„Kada se uporede sa onima ostvarenim na prethodnim izborima u Srbiji vide se neka pomjeranja unutar blokova, ali ukupna slika je gotovo identična. SNS je ostvario nešto bolji rezultat, ali na uštrb SPS-a koji je ovaj put imao manje glasova nego na nekim prethodnim izborima, dok je očigledno lista doktora Branislava Nestorovića uzela glasove desnih partija, prije svega tu mislim na koaliciju Dveri-Zavetnici, kao i Narodnu stranku. Evidentno je da je odlazeći iz te stranke i Miroslav Aleksić povukao dio  birača,  i nešto bolji rezultat koalicije Srbija protiv nasilja. To su, dakle, ta pregrupisavanja unutar blokova, ali suštinski rezultati su isti, s tim što sam očekivao bolji rezultat opozicionih stranaka u Beogradu. Izgleda da je nesposobnost stranaka na desnom polu da se ujedine najviše pomoglo  ovakvom konačnom rezultatu u Beogradu, jer su te partije ostale ispod cenzusa“, smatra Vlahović.

O novcu iz helikoptera – toga više neće biti

Jelena Žarković; foto: N1

Ekonomisti sa kojima je Forbes Srbija razgovarao slažu se u očekivanjima da buduća Vlada prestane sa izdašnim i neselektivnim davanjima novca iz državne kase.

„Ne očekujem nastavak daljeg dijeljenja novca iz budžeta. To je bilo više u svrhu izbora. Kada je vlast počela da primjenjuje takvu politiku u vrijeme  korone to se pravdalo, jer je imalo smisla. Takođe, zbog inflacije treba stati sa tim načinom ‘pumpanja’ potrošnje”, kaže profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu Jelena Žarković.

I Vlahović kaže da će buduća Vlada Srbije morati da vodi manje ekspanzivnu fiskalnu politiku i očekuje da neće biti neselektivnog davanja novca određenim kategorijama stanovništva, kao što je to bilo poslednjih godina.

„Dobro bi bilo da se sa tim stane, pogotovo što je inflacija još uvijek visoka, a takve mjere  fiskalne politike su u suprotnosti sa mjerama za suzbijanje inflacije“, upozorava ovaj ekonomista.

Slaže se i Savić. „Ne verujem da će nastaviti s dijeljenjem  novca iz državne kase. Ako ništa, ono će biti značajno manje“.

On podseća da su takvim metodama pribjegavali  i prethodni režimi i da to nije izum aktuelne vlasti.

“To su svi radili. Tako je Jovan Krkobabić, koalicioni partner SPS, 2008. izdejstvovao tri puta povećanje penzija. Budžet je zbog toga bio desetkovan pa smo zato nakon toga  imali reformu 2014. u kojoj su ‘stradali’ penzioneri. Nema, dakle, ćupa iz kog može neprestano  da se uzima novac. Prošlo je vrijeme  dijeljenja novca i gdje  treba i gdje  ne treba“, smatra Savić.

O podršci privredi – pažljiviji odabir kapitalnih investicija

„Ne očekujem velike promjene kada su u pitanju fiskalna i ekonomska politika, naš ekonomski rast i dalje će se temeljiti na kapitalnim i stranim direktnim investicijama, a ono na šta bi trebalo više obratiti pažnju jeste podsticaj domaćih privatnih investicija. One već deceniju gube trku sa kapitalnim i stranim investicijama, zbog čega je potrebno da država svojim politikama podstakne takvu vrstu ulaganja“, kaže Aleksandar Vlahović.

On smatra da kapitalne investicije moraju da budu pažljivije birane i u transparentnim postupcima, jer bi se na taj način mogle ostvariti određene uštede, ali i poboljšati ekonomska efikasnost kapitalnih ulaganja.

„Domaća privreda bi trebalo da bude više uključena u izvođenje tih kapitalnih radova“, smatra Vlahović,

Što se tiče stranih investicija, činjenica je da sve zemlje ovog dijela  Evrope imaju takve vrste podsticaja za kreiranje novih radnih mesta, ali bi i tu mogao primat da se daje domaćim investicijama. Malim i srednjim preduzećima, pored ovoga, potrebna je edukacija i širenje njihovih kapaciteta za korišćenje novca iz IPA i IPARD fondova, jer je stepen korišćenja tog novca nedopustivo mali, a upravo MSP treba da budu taj ugaoni kamen konkurentnosti domaće ekonomije. Mogao bih sada da nabrajam još neke segmente domaće privrede i načine na koje bi im trebalo pomoći, ali suština svega toga je podizanje konkuretnosti domaće privrede, a time i podsticaj bržeg ukupnog ekonomskog rasta“, naglašava Vlahović.

Jelena Žarković, pak, smatra da je potrebno preispitati politiku subvencija i takvu podršku stranim direktnim investicijama.

„Te strane firme koje dolaze posljednji  godina su niže produktivne od naših domaćih kompanija iz privatnog sektora, a opet su ovi domaći u prosjeku  manje produktivni od evropskih firmi. Dakle, pitanje je zašto je produktivnost našeg domaćeg privatnog sektora toliko slabija od evropskog. Nama je potrebno tri radnika u industriji da bismo proizveli onaj proizvod koji u Evropi proizvede jedan radnik”, ističe naša sagovornica.

Savić dodaje da ne treba očekivati veliku promjenu ekonomske politike, pogotovo kada se radi o izgradnji infrastrukturnih projekata.

„Ne samo da će SNS nastaviti da radi što je i do sada, nego će možda insistirati i na nekim stvarima koje su ostavili za drugi put. Sada će svakako moći na miru da rade. Nije sporno da će produžiti politiku ‘velikih infrastrukturnih projekata’. Ako postoji nešto što treba pohvaliti kod ove vlasti, to je infrastruktura koja se gradi po Srbiji.  Ova vlast je vrlo dobro razumjela  da se zbog takvih poteza dobijaju izbori. Dosta se krećem po zemlji, često sam recimo na Zlatiboru i vidim kako ljudi reaguju. Čak i oni koji ne vole SNS i Vučića cijene to što su dobili asfaltni put pored kuće, ili vodu i kanalizaciju koju nisu imali. To je nešto što ljudi primjećuju Ovako dobar ‘recept’ SNS sigurno neće promijeniti.

Ipak, dodaje Savić, u daljim ekonomskim koracima nove vlade značajnu ulogu imaće i vanjske okolnosti.  “One, nažalost, mogu biti jako loše, ne samo za Srbiju već za cijeli  svijet. Pre svega mislim na ratove i sve ovo što se dešava u ekonomiji…”

O ključnim reformama – obrazovanje, porezi, javna preduzeća

Kopaonik 25.02.2020. Aleksandar Vlahovic, Kopaonik biznis forum konferencija za novinare Foto:Nemanja Jovanovic/Nova.rs

Jelena Žarković za ključnu reformu koju bi nova Vlada morala da sprovede navodi oblast obrazovanja.

“Još 2018. godine imali smo iznenadni pad upisa studenata na fakultetima koji edukuju obrazovni kadar, a sada je on sve veći. Nemamo predavače matematike, fizike, hemije, biologije… To je na srednji i dugi rok izuzetno važno za ekonomiju zemlje. Ko će sutra da nam školuje djecu, ko će raditi u srednjoj i osnovnoj školi? To implicira  jednu fokusiranu reformu,  upravo tih nastavničkih smjerova  na fakultetima”, naglašava Jelena Žarković.

Prema njenim riječima , ni oblast poreske politike ne treba preskočiti. „MMF i Svjetska banka duže vrijema podržavaju pogresivniji sistem poreza na dohodak. Ne vidim šta bi bili razlozi protiv toga, ali nisam sigurna koliko bi i da li bi Vlada to sprovela”, kaže ona.

Vlahović smatra da država, osim podrške privatnom sektoru, treba da ubrza reformu javnih preduzeća.

„Te reforme, ukoliko nova vlada želi da se pre kraja ovog mandata vide neki rezultati, moraju da počnu da sprovode što prije. Uostalom, što se EPS-a tiče savjetnici su već izabrani, verujem da već postoji operativni plan restrukturiranja, sada je samo potrebna odlučnost da se to sprovede. EPS ne samo da treba da bude motor razvoja privrede, on treba da bude i glavni nosilac zelene agende i zelene tranzicije i zato je njegovo što hitnije restrukturiranje izuzetno važno“, smatra predsednik Saveza ekonomista Srbije.

Savić ne očekuje neke velike promjene koje se tiču tržišta rada, prije svega promjenu  Zakona o radu.

„Ova vlast se u neku ruku trudila da olakša poziciju radničke klase, u smislu da su nekako podizali te minimalne zarade. Ipak, živimo u nekom vremenu gde poslodavci vuku konce. Radnici su više ‘dekor’, ali nemaju mnogo prostora, ili će da prihvate uslove ili da traže drugi posao. Jedino se malo promijenila  pozicija radnika kod deficitarnih zanimanja”, kaže Savić.

O političkoj volji – odlučnost ili interes partije

Sledeći izbori, kako smo čuli u izbornoj noći, biće tek 2027. godine što znači da vlast sada ima stabilnu većinu i pun mandat, pa Aleksandar Vlahović smatra da sada treba da pokažu odlučnu političku volju da sprovedu neophodne reforme.

S druge strane, Madžar u tako nešto ne veruje. „Kreiranje ekonomske politike biće identično kao i do sada i ekonomska politika će zavisiti od toga šta je u trenutnom interesu vladajuće većine, dakle povlačiće se oni potezi i sprovoditi one odluke i mjere koje budu u određenom trenutku doprinosile jačanju njene moći. Sve ostalo će biti u drugom planu. Od razvoja i reformskih koraka vidjećemo samo ono što osim pozitivnog podsticaja za privredu istovremeno ima i neki pozitivan ishod po vlast i njene partijske interese“, uvejren je ovaj ekonomista.