Poslije šest godina napretka, evropska klimatska politika zapela u mjestu

Tokom šest godina, napori Evropske unije u borbi protiv klimatskih promjena bili su u stalnom usponu. Taj trend je, međutim, prekinut u srijedu ujutro, u haotičnoj i iscrpljujućoj završnici maratonskih pregovora.

Nakon sastanka koji je trajao čitavu noć, a završen nešto poslije 9 sati ujutro, većina od 27 država članica EU, postigla je dogovor o novim ciljevima za smanjenje zagađenja, ali samo uz slabljenje postojećih zakona i usporavanje domaćih mjera koje su prethodno bile osmišljene da upravo to zagađenje ograniče, piše Politico.

Kompromis je dočekan s olakšanjem među mnogim zemljama i zvaničnicima Evropske komisije, koji su strahovali od neuspjeha neposredno uoči početka COP30 konferencije Ujedinjenih nacija o klimi u Brazilu, koja počinje u četvrtak.

Ipak, odluka je pokazala i promjenu političkog raspoloženja. Nakon pola decenije „zelenih pobjeda“, sada su više skeptične države i partije preuzele inicijativu.

Promjena kursa u politici i realnost ekonomskih pritisaka

U intervjuu neposredno po završetku razgovora, Wopke Hoekstra, evropski komesar za klimu, istakao je da EU „i dalje ima vodeću ulogu u borbi protiv klimatskih promjena”.

Ipak, Hoekstra je bio otvoren po pitanju političkih i ekonomskih realnosti, visokih cijena energije, jačanja desničarskog populizma i pada povjerenja industrije, koje su osnažile kritičare zelene agende.

EU, rekao je za Politiko, „ostaje na istom kursu“, ali je dodao: „Bilo bi nepromišljeno koristiti recepte iz prošlosti. Suočavamo se s ogromnim promjenama, i moramo im se prilagoditi.“

Ciljevi za 2035. i 2040: manje ambicije, više kompromisa

Ministri su se takođe dogovorili o klimatskom cilju za 2035. godinu, koji je bio obavezan prema Pariškom sporazumu iz 2015, i trebalo je da bude usvojen ranije ove godine, prije COP30 pregovora. Međutim, nisu uspjeli da usaglase jedinstvenu brojku, već su obećali neobavezujuće smanjenje emisija između 66,25 i 72,5%.

Konačni dogovor o obavezujućem cilju za 2040. godinu ostao je ispod očekivanja, nije dostignuto planirano smanjenje od 90% emisija u odnosu na 1990. godinu, koje je bila ključna zelena obaveza predsjednice Evropske komisije Ursula von der Leyen, u njenoj kampanji za reizbor.

Umjesto toga, ministri su se saglasili o smanjenju domaćih emisija za 85% do 2040. godine.

Preostalih 5% planira se ostvariti kupovinom „karbonskih kredita“, odnosno plaćanjem drugim državama da smanje zagađenje u ime EU.

Dogovor je takođe otvorio mogućnost dodatnog „outsourcing“ napora, kroz klauzulu o reviziji koja nalaže da Komisija svakih pet godina razmotri izmjene ciljeva u zavisnosti od cijena energije ili ekonomskih prilika.

Kritike: nedostatak političke hrabrosti

„Sramotno i kratkovido“, ocijenio je Diederik Samsom, bivši visoki zvaničnik Komisije i jedan od glavnih arhitekata Evropskog zelenog dogovora tokom prvog mandata Ursule von der Leyen.

Ipak, dodao je da je malo vjerovatno da će se karbonski krediti zaista koristiti, jer bi „koštali isto koliko i smanjenje emisija kod kuće, samo bez koristi od ulaganja i inovacija“.

„Zeleni dogovor i dalje ima smisla, jer mu je logika prvenstveno ekonomska… ali nedostatak političke hrabrosti evropskih ministara je zabrinjavajući“, rekao je Samsom, koji je nekoliko mjeseci bio i Hoekstrin šef kabineta.

Uslovi Italije, Poljske i Rumunije: politička trgovina

Ni ustupci državama poput Francuske, koja je insistirala na sistemu kredita, nisu bili dovoljni da se dogovor zaključi bez otpora.

Italija, uz podršku Poljske i Rumunije, predvodila je blokirajuću manjinu koja je odbijala pristati dok nije dobila ključne ustupke u postojećim klimatskim zakonima.

Da bi ih pridobili, ministri su pristali da odlože za godinu dana primjenu novog sistema naplate emisija za grijanje i goriva (ETS2), i da produže upotrebu biogoriva i drugih niskougljeničnih goriva u transportu.

Ovi ustupci mogli bi oslabiti i ranije dogovorenu zabranu prodaje novih automobila s motorima na unutrašnje sagorijevanje od 2035. godine.

„Cilj je ambiciozan, i potrebni su nam svi instrumenti da ga ostvarimo. Dilema je kako doći do toga“, komentarisao je Simone Tagliapietra, viši saradnik briselskog instituta Bruegel.

Najniži nivo ambicije

Ovi ustupci nadovezali su se na ranije tehničke dogovore, uključujući dozvolu da teška industrija više zagađuje i mogućnost snižavanja cilja ako evropske šume apsorbuju manje ugljen-dioksida nego što se očekuje.

„Umjesto klimatske zaštite, ministri su završili s političkom samoobmanom“, rekao je Michael Bloss, poslanik Zelenih iz Njemačke.

Poljska je bila jedan od ključnih protivnika i na kraju je odbila da glasa za cilj, iako je dobila odlaganje ETS2 sistema, što je, prema riječima državnog sekretara za klimu Krzysztof Bolesta, „bilo jedno od njihovih glavnih zahtjeva“.

Tri diplomate uključene u pregovore izjavile su da je Poljska „držala kao taoca“ cilj za 2035. godinu, tražeći odlaganje ETS2 sistema, koji je zahtijevao jednoglasnu podršku. Poljski zvaničnici su, međutim, tvrdili da je riječ o „paket aranžmanu“ koji su tražile i druge zemlje.

Čak i uz te ustupke, cilj je ostao najniži mogući nivo ambicije.

„Bili smo primorani da prihvatimo donju granicu kako bismo spriječili da pojedine zemlje blokiraju dogovor“, izjavila je Monique Barbut, ministarka za životnu sredinu Francuske.

Forbes Crna Gora