Evropska potrošnja zemnog plina na najnižem nivou u 10 godina
Evropska potrošnja zemnog plina u 2023. godini bila je na najmanjem nivou u posljednjih 10 godina. To se događa u trenutku dok države povećavaju mjere učinkovitosti i implementaciju obnovljivih izvora.
U dvije godine koliko traje ruska invazija na Ukrajinu, potražnja za zemnim plinom širom kontinenta je pala za 20 posto.
Najnovija verzija LNG Trackera Instituta za energetsku ekonomiju i financijsku analizu (IEEFA) otkriva da su pad potražnje za zemnim plinom uglavnom potaknule Njemačka, Italija i Ujedinjeno Kraljevstvo. Predviđa se da će kao rezultat toga potrošnja LNG-a na kontinentu dosegnuti vrhunac 2025. godine.
Potrošnja LNG-a za sada nije rasla
S obzirom da su tržišta brzo smanjila svoju ovisnost o ruskom plinu nakon invazije, IEEFA je predviđala da će uvoz ukapljenog naftnog plina (LNG) porasti 2023. godine. Unatoč tome, potražnja za LNG-om u Evropi zapravo se nije mijenjala iz godine u godinu.
Ipak, zemlje nastavljaju s izgradnjom nove LNG infrastrukture. Osam uvoznih terminala počelo je s radom od februara 2022., a očekuje se da će dodatnih 13 projekata biti operativno do 2030. To znači da bi ukupni kapacitet evropskih LNG terminala mogao biti tri puta veći od očekivane potražnje za LNG-om do kraja desetljeća. Jedan od terminala je i u Hrvatskoj – na Krku.
“Dvije godine nakon ruske invazije na Ukrajinu, evropski energetski sistem je raznolikiji i otporniji. Kriza je donekle kontrolisana, mjere učinkovitosti su povećane, a instalacije obnovljivih izvora energije i dizalica topline su ubrzane.
To je uticalo na nastavak smanjivanja evropske potražnje za plinom,” rekla je Ana Maria Jaller-Makarewicz, vodeća energetska analitičarka za Evropu pri IEEFA-i.
“Nakon što je iskusila opasnosti riskiranja sigurnosti opskrbe energijom zbog prevelike ovisnosti o jednom izvoru, Evropa mora učiti iz svojih prošlih pogrešaka i izbjeći da se pretjerano oslanja na SAD, koji je prošle godine osigurao gotovo polovicu svog LNG uvoza.”
Raste uvoz LNG-a iz Rusije
Uspjeh Evrope u smanjenju uvoza zemnog plina iz Rusije u suprotnosti je s rastućim isporukama LNG-a iz zemlje. Između 2021. i 2023. ruska isporuka LNG-a Evropi povećala se za 11 posto. Isporuke Španiji su se udvostručile, a Belgiji više nego utrostručile. Turska i Grčka počele su uvoziti ruski LNG 2022. godine.
Španija, Francuska i Belgija uvezle su 80 posto ruskog LNG prošlogodišnjeg izvoza u Evropu.
Evropski terminali koji su uvezli najviše ruskog LNG-a između 2021. i 2023. bili su Zeebrugge u Belgiji, Montoir-de-Bretagne u Francuskoj, Bilbao u Španjolskoj, Gate u Nizozemskoj, Dunkerque u Francuskoj i Mugardos u Španjolskoj.
Evropa nastavlja izgradnju LNG terminala
Od februara 2022. Evropa je dodala 53,5 milijardi kubičnih metara novih kapaciteta za regasifikaciju LNG-a. Prošle godine, osam od 37 europskih uvoznih terminala imalo je stopu iskorištenosti manju od 50 posto.
Dodatnih 94 milijardi kubičnih metara novog ili proširenog kapaciteta za uvoz LNG-a je u fazi planiranja. Očekuje se da će biti operativan do 2030. To će dovesti evropski LNG kapacitet na 405 milijardi kubičnih metara.
“U posljednje dvije godine Evropa je transformirala svoj energetski sustav i primijenila metode za smanjenje učinaka energetske krize. Ovo je vrijeme da ispitamo koje su politike djelovale i nastavimo s njima dok postavljamo nove strategije koje bi Evropi mogle dati prednost u upravljanju rizicima u budućnosti,” rekla je Jaller-Makarewicz.