Pravilo kaže – kupite bitcoin, dogodine mnogo bolja cijena

Novinarka FORBES Srbija Aleksandra Bulatović

Baš kao vožnja rolerkosterom. Na uzbuđenje, poput onog koje donosi put od neverovatnog uspona do dubokog ponora, može da računa i vlasnik bitkoina. U jednom momentu ovaj digitalni novčić vredi i 60.000 dolara, u drugom pada na trećinu te sume, ali tinja nada da bi mogao da uzleti i na petocifreni iznos. Hazarderi, koji su u Srbiji i dalje brojniji među građanima, nego kompanijama, iščekuju narednu godinu kada bi virtualna moneta, uveravaju upućeni, mogla da krene u visinu.

Iako Zakon o digitalnoj imovini u Srbiji predviđa mogućnost da se plaća kripto valutama, u praksi to još ne funkcioniše, jer ne postoji licencirani posrednik neophodan za ovaj poduhvat.

Teško je proceniti koliko je ulagača u digitalne valute. Imaju je oni koji je i stvaraju – “rudari”, ulagači, ali i trgovci koji veruju da na njoj sigurno dobijaju.

„Poslednje dve do tri godine polako se povećava broj firmi koje kupuju kripto valute, ali građani svakako dominiraju“, kaže Aleksandar Matanović, vlasnik licencirane kripto menjačnice ECD, za Forbes Srbija. „Teško je govoriti o broju ljudi koji poseduju ovaj vid imovine. Klijenti se opredeljuju da kripto valute kupuju i preko stranih platformi. Naše iskustvo je da se broj korisnika ne menja značajno. Neki novi se pojavljuju, ali neki stari više nisu aktivni. Mi procenjujemo da je u Srbiji u dodiru sa kripto valutama bilo između 200.000 i 250.000 ljudi. Broj pada naročito kada cene padaju“.

Investitora bi, ako se može računati na bilo kakvu predvidivost, moglo uskoro da bude više. Na globalno tržište ulaze igrači koji bi mogli da ga pokrenu. Pre svega Blekrok (Blackrock), firma koja upravlja verovatno najvećom količinom kapitala na svetu.

Uticaj Blekroka na cenu bitkoina

„Kripto tržište ima, makar se do sada pokazalo, određene pravilnosti. Na neki način ciklusi se ponavljaju na četiri godine“, dodaje Matanović. „Na jednu vrhunsku godinu, kada skaču cene, ide jedna solidna i dve godine stagnacije. Mi smo sada u drugoj godini stagniranja. Oni koji vide pravilnost u etapama na ovom tržištu, jedva čekaju sledeću da se ciklus ponovi. Postoji više razloga za optimizam. S jedne strane su mnogi menadžeri fondova krenuli da ulažu u bitkoine i blokčejn. Čuveni Blekrok je zatražio odobrenje za formiranje bitkoin fonda. Kada ga dobiju, a Blekrok je dosad dobio odobrenje za skoro sve svoje finansijske proizvode, očekuje se da će to imati pozitivan uticaj na tržište“.

Sa bitkoinom u virtuelnom novčaniku u Srbiji se ne stiže predaleko. Narodna banka Srbije više je puta ponavljala da to nije zvanično sredstvo plaćanja, ne emituje ga centralna banka i ne garantuje za njihovu vrednost, ne postoje načini kojima bi se ublažile velike oscilacije u ponudi i tražnji.

„Zakon predviđa da postoji licencirani posrednik u plaćanju kripto valutama da bi trgovci mogli da primaju ovu vrstu novca, a u Srbiji trenutno takvog nema“, pojašnjava Matanović. „Mi smo aplicirali i za dozvolu da posredujemo, ali je nismo dobili. Ljudi kripto valute, međutim, koriste za onlajn plaćanja. I to je verovatno budućnost. Onlajn plaćanja nemaju nikakva ograničenja. Za razliku od platnog prometa koji negde funkciniše, negde ne, kripto valute su politički neutralne“.

U Srbiji je novo sredstvo plaćanja stvorilo i, reklo bi se, novu profesiju. Miloš Praštalo je kripto računovođa. Njegovi klijenti barataju digitalnim novcem. To su, kaže, kripto entuzijasti.

„Može se reći da je reč o dve vrste klijenata. Jedni samo investiraju u kripto valute i tokene. Imaju višak sredstava na računu i umesto da ulažu u nekretnine i hartije od vrednosti, oni biraju digitalnu imovinu“, objašnjava Praštalo. „Čekaju da vrednost skoči za nekoliko godina i da zarade kapitalnu dobit. Druga situacija je kada kompanije naplaćuju usluge u kripto valuti. To nije moguće između građana i kompanije. Ali jeste između dve kompanije. Taj prenos kripto valute trebalo bi da prođe preko kripto menjačnice. Oni razmene kripto valutu u dinare i na račun druge kompanije legnu dinari. Imamo i varijantu, a tih je najmanje, da se firme bave digitalnom imovinom i da emituju kripto valute, tokene, NFT. Na čitavom tržištu Srbije imamo dve kripto menjačnice i jednu kompaniju koja je emitovala tokene“.

Društvo za faktoring Fin spot umesto kredita i akcija, do kapitala je došlo emitovanjem tokena. Svaki vredi 1.000 dinara i dosad su im doneli – 1,5 miliona evra. Ulagačima obezbeđuju prinos do 10%. Prva emisija je izdata juna prošle godine, taman godinu po usvajanju Zakona o digitalnoj imovini.

„Vrednost tokena se definiše kako kome odgovara, nama je odgovaralo da jedan vredi 1.000 dinara“, kaže za Forbes Srbija Jovan Milovanović, jedan od osnivača „Fin spota. „Poenta tokenizacije je da se prikupe dodatna sredstva kako bi se širilo poslovanje. Naš token najviše liči na obveznicu. Veoma je bitno čime se firma bavi, a mi se bavimo faktoringom. Finansiramo nedospela potraživanja malih i srednjih preduzeća i tako im dajemo likvidnost. Brzo upumpavamo novac u malu privredu i pospešujemo rast. To je neka vrsta kreditiranja i potrebna su nam sredstva napredujemo“.

Tokeni donose 10% za godinu dana

Prema njegovim rečima, tokeni su mehanizam kako dolaze do dodatnog kapitala. „Investitori kupuju naš token. Ulažu ga u neki od naša definisana četiri proizvoda. Ostvaruju određenu stopu povrata, a mi koristimo sredstva da rastemo. Zarada se investitoru direktno uplaćuje na bankovni račun, a tokeni mu se vraćaju u novčanik. Može da nam ih proda i izvuče glavnicu ili da reinvestira u drugi proizvod. Prinosi idu od 6,75 do 10 odsto godišnje. Zavisi od dužine depozita. Deset odsto je za investiciju od godinu dana“, dodaje Milovanović.

Svaka trgovina i posedovanje digitalne imovine za sobom povlači poreske obaveze. Kada zarade na transakcijama, građani plaćaju porez na kapitalnu dobit u iznosu od 15 odsto. Plaća se na razliku između prodajne i nabavne vrednosti bitkoina i tokena. Ako vlasnik nema dokaz o nabavnoj vrednosti, porez plaća na celu prodajnu vrednost.

Građani mogu da dođu do poreskog oslobođenja, ukoliko dobit ulože u kapital nekog preduzeća. Tada im se obračunava umanjena stopa na kapitalnu dobit od 7,5 odsto. Fizička lica prijavu podnose u roku od 120 dana od isteka kvartala u kojem su ostvarili dobit od prodaje digitalne imovine. „Rudari“ plaćaju porez na ostale prihode i doprinosi.

„Klijenti su nam i građani koji poseduju digitalnu imovinu. Javljaju nam se da bismo im podneli poresku prijavu. Obveznici su kada menjaju kripto valute jednu za drugu ili kada je prodaju. U obavezi su da podnesu poresku prijavu i kada nema zarade, kada ostvare gubitak. Podnose prijavu i kada na kraju neće platiti porez“, pojašnjava Praštalo.

Prilikom prodaje kripto valuta ne postoji obaveza obračunavanja i plaćanja poreza na dodatu vrednost za pravna lica i preduzetnike. Kada je reč o digitalnim tokenima sa aspekta PDV, ne postoji univerzalno rešenje. Prema rečima Miloša Praštala, svaki put bi trebalo da se traži mišljenje Ministarstva finansija. Kompanije mogu da ostvare potpuno oslobođenje od poreza na kapitalnu dobit i to ako dobit ulože u kapital nekog drugog preduzeća. Kada firme rudare, rezultat se smatra proizvodom. Trošak rudarenja je priznat.

U Srbiji kompanije još ne mogu da isplaćuju zaposlenima zarade u bitkoinima jer Zakon o radu predviđa da je to jedino moguće u dinarima. Poslodavac bi ih mogao nagraditi kripto valutom u vidu bonusa. Računovođa, međutim, upozorava da se to ne radi prečesto. Banka taj iznos neće videti kao primanja, tako da iz ugla kreditne sposobnosti radnika – digitalna imovina je neće popraviti.

„Ne znamo tačno koliko ljudi u Srbiji ima kripto valutu. Poreska prijava je izdala 129 poreskih rešenja o porezu na kapitalnu dobit ostvarene prodajom digitalne imovine“, kaže Miloš Praštalo. „Taj broj ne deluje velik, ali ako se uzme u obzir utvrđena dobit, ona i nije tako mala. U proseku su, kada se ukupna obaveza podeli na broj obveznika, platili oko 4.000 evra poreza. Istina je da je ukupan priliv skoro statistička greška za budžetske prihode. Mislim da se zato ne poklanja više pažnje ovoj tematici“.

Najgluplja investicija ikada

Mnogi ugledni i iskusni investitori odolevaju igranju na kripto valute. Među njimja je i potpredsednik Berkšajr Hataveja i saradnik Vorena Bafeta, vremešni Čarli Manger koji je nedavno ponovio da je bitkoin „najgluplja investicija ikada“. S druge strane, za igru je potreban ulog mnogo manji nego u slučaju investiranja u akcijie. Nije ograničeno koliko novca treba dati, nema donjeg limita. Može i 100 evra i 1.000 dinara.

„Kada se kupuju akcije, potrebno je više novca. One su skuplje. Ima mnogo više mlađih ljudi koji ulažu u kripto baš zato što je lako. Istina je da su volativne, da skaču i padaju. Najjednostavnija je i najsigurnija kupovina preko licenciranih kripto menjačnica. Tada nema problema ni sa bankama, jer je to domaći platni promet“, kaže Praštalo.

Prema njegovim rečima, druga varijanta su strane kripto menjačnice i platforme. Tu mogu građani Srbije da investiraju u evrima i dolarima, ali ima proceduralnih poteškoća. To rade preko globalne platforme binance. Banke tada obaveste korisnike da oni razumeju da hoće sa Bajnensa da povuku svoju zaradu, ali ne žele da sarađuju sa tom platformom. Sarađuju samo sa licenciranim menjačnicama.

„I eto problema. Novac se vraća na Bajnens“, dodaje Praštalo. „Moramo da pomenemo i crno tržište. Ono je sigurno značajno. Tu se, skoro na ulici, prebacuju kripto valute telefonom iz novčanika u novčanik. Kupac daje keš i sve se tu završava“.