Hoće li EU posrnuti u svojim planovima za usvajanje električnih vozila?
Ako Evropska unija ne smanji svoje napore da kreira tržište koje se temelji na željama političara umjesto na potražnji potrošača, izazvaće kritičnu štetu evropskoj automobilskoj industriji i riskirati i političke posljedice, upozoravaju analitičari.
Zagovaraoci električnih automobila nisu srećni i ne žele ni razgovarati o bilo kakvoj izmjeni inicijalnog plana. Treba očekivati velike svađe u evropskom, ali i britanskom parlamentu.
Evropska unija zahtijeva da električna vozila čine 80 posto prodaje novih automobila 2030. godine, i 100 posto prodaje do 2035. godine. Očekuje se da će Velika Britanija rok za 100-postotnu prodaju smanjiti do 2030. godine. Ipak, prodaja električnih automobila širom Evrope pada – automobili su preskupi i ne nude jednaku praktičnost tradicionalnih automobila s unutrašnjim sagorijevanjem. Mreže punjača nisu dovoljne, sistemi plaćanja su nezgrapni, a dobile su i reputaciju kao nepouzdane.
“Mete su previše optimistične i nisu u skladu sa stvarnošću. Možda su to bili dobri ciljevi prije pet godina kad na tržištu još nije bilo Kineza i postojala je jaka potražnja za svim vrstama automobila. Situacija se drastično promijenila i trebalo bi da se promijene i ciljevi. U suprotnom vrebaju ogromni ekonomski i društveni rizici,” kaže analitičar JATO Dynamicsa, Felipe Munoz.
U ime spašavanja planeta od klimatske krize, EU i Britanija odlučili su da pokušaju prisilno progurati ono što su vidjeli kao jedinu opciju za rezanje emisija ugljendioksida iz sektora prevoza – električne sedane i SUV-ove. To je značilo određivanje strogih rokova za smanjenje emisija.
Gdje su automobili s pristupačnim cijenama?
Problem je u tome što su se evropski proizvođači pokazali nesposobnima da na tržište plasiraju dovoljno cjenovno pristupačnih električnih automobila. Kina je daleko ispred Evrope i može ispuniti taj jaz bez problema, ali to bi ozbiljno osakatilo – možda i uništilo – evropsku autoindustriju. Proizvođači u početku nisu željeli javno da se bune protiv pravila EU iz straha da će im to pokvariti imidž među kupcima.
Njemački proizvođači prvi su se odvažili da istupe i zahtijevaju da vlasti ublaže pravila. Nedavno je Nissan u Britaniji negodovao protiv pravila o emisijama ugljendioksida, najavivši otpuštanja i smanjenje proizvodnje. Podružnica Stellantisa u toj zemlji, Voksol (Vauxhall), zatvorila je fabriku u kojoj je radilo 1.100 ljudi. Ford UK je zatražio od od vlade da ublaži pravila. Iz britanske vlade rečeno je da će ponovo razmotriti svoje ciljeve nakon upozorenja iz industrije da će se dodatni troškovi i kazne popeti na nekoliko milijardi funti.
Gomila dokaza ukazuje na to da stopa povećanja prodaje električnih vozila neće doći ni blizu cilju za 2030. godinu.
Rezanje prognoza
“Udio električnih vozila u Evropi dosegao je 22 posto u prvih 10 mjeseci 2024. godine, što je daleko iza prognoza o 35 posto za sljedeću godinu,” piše u izvješću Bernstein Researcha.
Prodaja električnih automobila u 2024. godini dostići će oko 2 miliona u Europi, ali moraće porasti više od četiri puta kako bi se dosegao cilj za 2030. godinu. Nedavno smanjene prognoze ukazuju na to da je cilj sve dalje i dalje.
Krajem novembra, kompanija Džeferis (Jefferies) za istraživanje investicija srezala je svoju prognozu za 2030. godinu za više od dva miliona prodatih automobila. Sada prognoziraju prodaju 4,7 miliona automobila, odnosno tržišni udio od 35 posto. Ranija predviđanja kompanije govorila su o 50 posto.
Investiciona banka UBS u aprilu je prognozirala da će između 2024. i 2030. godine Evropljani kupiti gotovo devet miliona električnih vozila manje nego što se prethodno očekivalo. UBS je srezao prognoze za evropska električna vozila na 8,3 miliona 2030. godine, dok su ranije prognoze iznosile 9,6 miliona.
Brisel će morati produžiti rok
Profesor Ferdinand Dudenhofer (Ferdinand Dudenhoeffer), direktor Centra za istraživanje automobilske industrije iz Bohuma u Njemačkoj, očekuje da će evropski političari ipak priznati da moraju dati ustupke proizvođačima kako bi ograničili štetu, što uključuje odlaganje zabrane tradicionalnih automobila 2035. godine.
“Mislim da će se o zabrani tradicionalnih automobila 2035. godine razgovarati u Briselu i da će odlučiti da je neće uvesti. Ako to bude slučaj, moraće napustiti i pravilo o 80 posto udjela električnih automobila u prodaju za 2030. godinu,” rekao je Dudenhofer.
Evropski političari polako shvataju da postoji potreba za mijenjanjem stavova. Njemački kancelar Olaf Šolc (Olaf Scholz) rekao je da bi EU trebalo da zadrži pravila, ali ukinuti kazne za one koji ne uspiju ispuniti ciljeve i omogućiti proizvođačima da taj novac koriste za poboljšanje tehnologije. iz njemačkog proizvođača luksuznih automobila Poršea (Porsche) kažu da će razviti novu tehnologiju motora s unutrašnjim sagorijevanjem da bi ispunili potražnju za modelima Cayenne i Panamera uslijed slabljenja prodaje električnih automobila. Volvo je usporio svoj napredak ka 100-postotnim električnim automobilima.
Njemačka tranzicija na električna vozila između 2019. i 2023. godine dovela je do ukidanja 46.000 poslova, a do 2035. godine ugasiće se još 140.000 radnih mjesta, pokazuje studija njemačkog udruženja za automobilsku industriju VDA. Folksvagen (Volkswagen) – najveći evropski proizvođač automobila – prijeti zatvaranjem najmanje tri fabrike u Njemačkoj.
Zagovornici električnih automobila na sve ovo loše reaguju. U njuzleteru za EVinFocus, Piter Ramsi (Peter Ramsay) piše da se think-tankovi za klimu, sindikati i neki neimenovani proizvođači koji vjeruju da mogu dostići ciljeve suprotstavljaju ovim pokušajima ublažavanja pravila.
Ramsi piše da neke zemlje članice EU, poput Italije i Češke, traže odlaganje rokova ili ograničenje kazni za neispunjavanje ciljeva. Češka poziva na tehnološku neturalnost, što znači da bi tržišni mehanizmi odlučili ko će biti “pobjednik” između električnih automobila, hibrida, plug-in hibrida i gorivnih ćelija.
Beznadežni ciljevi EU
Očekuje se da će se prodaja električnih automobila oporaviti, ali ideja da će se vratiti na nivoe potrebne za ispunjavanje meta EU djeluje beznadežno, kaže Munoz iz JATO Dynamicsa. On naglašava da je ukupno evropsko tržište izgubilo oko 3 miliona prodatih automobila u poređenju s pretpandemijskim periodom.
“Ova negativna stvarnost nije dobar početak za očekivano prebacivanje s tradicionalnih na električne automobile koje priželjkuju vlasti, pogotovo ako električni automobili nastave biti ovako skupi,” kaže on.
Dodaje da će jeftinije baterije uskoro dovesti do pada cijena električnih vozila, ali upozorava da zemlje Zapada još ne kontrolišu snabdijevanje baterijskih komponenti – to čini Kina.
“Ova zavisnost od Kine je opasna i može imati uticaja na ciljeve Velike Britanije i Evropske unije. Sve dok SAD i Evropa nemaju kontrolu nad sirovim materijalima za proizvodnju vlastitih baterija, njihove industrije neće biti kompetitivne,” kaže on. “Nedavno uvedene carine na kineska električna vozila samo su kratkoročno rješenje koje ne rješava stvarni problem: nedostatak kompetitivnosti evropske i američke industrije.”
Neil Winton, saradnik Forbesa
EU Drive To Force EV Adoption Looks Set To Stumble
(Prevela: Nataša Belančić)